Лирски записи

 

Запад, као и свеколики јудео-кршћански свет, никада није био искрен према нама.

Никада нас није прихватао као равноправне и једнаке.

Никада нас није поштовао и ценио.

Ма шта ми чинили, ма како год се понашали, они ће нас увек презирати.

Што им се ми више додворавамо, све нас више презиру.

И, не само што нас презиру, већ осећају гађење над нама.

Наше гостољубље они бацају под ноге.

Јер, они не знају за гостољубље!

За њих је то слабост и немоћ.

Они поштују само онога кога се плаше.

Ко је јачи и моћнији од њих, тога они поштују.

Ко их шамара и бије, томе они љубе скуте.

Западњаци су људи без душе.

Њихова је душа закржљала, ако су је икада и имали!

Западњак Србину никада не може бити искрен пријатељ.

Јер нема пријатељства између човека без душе са човеком широке словенске душе!

Само несувисли и бесловесни Срби могу још да поверују у пријатељство између Србина и Западњака.

То су два света, два звездана јата, која се никада неће нити могу прожимати.

Та знања о Западњацима донео сам на овај свет.

Рођен сам са тим знањима, будући да сам у ранијим животима, у ранијим животним токовима боравио у Индији, где сам упознао свеколику бесловесност и суровост Западњака.

Моје ми је индијско искуство из ранијих живота драгоцено у овом животном току.

Зато се ја, управо по томе, и разликујем од већине савремених Срба.

За разлику од већине савремених Срба, ја сам давно пелцован против вируса западњаштва и јудео-кршћанства.

Ја могу унапред да предвидим и видим понашање Западњака и јудео-кршћана.

Ја знам како они мисле, како осећају, како се понашају, како дишу.

Ја их истовремено видим и споља и изнутра.

Видим их скроз.

Али, свако мора сам да дође до тог познања.

Не споља, већ изнутра, из свог унутарњег бића.