Лирски записи

 

Није Истина, да су наши далеки преци били дивљаци.

Да су живели по пећинама и раселинама, и понашали се попут животиња.

Све је то измишљотина мајмунске и гуштерске расе, која већ вековима проповеда материјализам и позитивизам – чија је завршница упростачени дарвинизам – да би се што више скрила, што више замаглила Истина.

Истина је, да су наши далеки преци, наши Древни, били богови и богиње.

И, што дубље улазимо у прошлост, све смо ближи будућности.

Јер прошлост и будућност јесу на једној те истој страни, у зависности од становишта нашег сазерцања.

Када ствари и појаве сазерцавамо са духовног становишта из петога пространства, тада је прошлост већ догођена будућност, а будућност је, гле! још недогођена прошлост.

Материјализам и позитивизам, што је у завршници упростачени дарвинизам, не познаје Тајну Времена.

Тајна Времена каже, да Време није ни линеарно ни кружно, већ завојито, спирално.

Нити се ми крећемо од неког умишљеног почетка ка неком умишљеном свршетку (линеарно време), нити се, пак, вазда изнова враћамо на почетак (кружно време), већ вечно надилазимо и превазилазимо натпочетак (завојито време), без престанка се крећући путем навише ка галактичком духовном Свејединству.

У свакоме од нас, у највећој дубини гена, с ону страну днк молекула, тајинствено обитава божански светлосни запис.

То је, песнички речено, тајнопис наших божанских предака, наших предака богова и богиња.

А тај божански тајнопис у нама оспорова сва материјалистичка и позитивистичка учења гуштерских и мајмунских дарвиниста.