Лирски записи

 

Дичним Србима: Соколу са Велебита и Драгославу Бајагићу.

 

Често чујем, како ми, Срби, нисмо вредан, марљив и, стваралачком раду, посвећен народ.

Нажалост, то чешће чујем од надобудних, неосвешћених и несувислих Срба, назовисрба, него од иних.

То су гнусне и подле лажи синова лажи.

Истина је, сушта, да смо ми, Срби, један од највреднијих, најмарљивијих, најодговорнијих и, стваралачком раду најпосвећенијих европских народа.

Ко нам то приговара, ко нас то клевеће и, ко шири такве неистине о нама?

Управо они, који вековима паразитски и дембелски живе од србскога рада; управо они, који су Србе вековима пљачкали и убијали; управо они, који, да нису пљачкали и отимали од Срба, не би ни преживели, не би могли и не би умели да преживе и опстану.

У Југославији су сви ини народи живели од србскога марљивог, одговорног и стваралачког рада; да није Срба, Југославија не би опстала ни годину дана, јер су сви ини, као што рекох, живели од србског рада, живели од србске енергије.

Југославија је постојала и опстајала на србским плећима.

Србе су сви пљачкали, и од Срба су сви крали и отимали, како изнутра тако и извана.

Паразити и дембели изнутра, из Југославије, паразити и дембели извана, са Запада, столећима су исисавали србску животну и стваралачку енергију, столећима су пљачкали и убирали плодове србскога самопрегорног рада, столећима су крали и поткрадали како србска материјална тако и културна те духовна добра.

После вековима дугог сатирања, затирања и пљачкања Срба, Срби су већ посустали, духом и душом клонули, јер нису више кадри, и нису спремни, да раде и стварају за туђине, за белосветске дембеле и паразите.

Што год Срби произведу и створе, то туђини и душмани или покраду, или отму, или опљачкају.

Не могу Срби више да раде, производе и стварају за дембеле у окружењу, те за дембеле, паразите и предаторе са Запада!

Претешко је то бреме за уморна и остарела србска плећа!

Најгрознији мучитељи и пљачкаши Срба били су усташо-комунисти, црвени језуити и ватикански инквизитори.

Они су, управо они, ојадили, опљачкали и сатрли, и Србство и Србију, а ти, који данас потуљено и подло упиру прстом на нас, Србе, говорећи како ми нисмо вредан и радин народ, јесу синови и унуци оних усташо-комуниста, оних црвених језуита и ватиканских инквизитора, који су највиђеније, најплеменитије и најмарљивије Србе побили на самом почетку своје страховладе.

Моја је дужност, а то је дужност србског песника, да сведочим и, да казујем истину, пред људима и боговима, о Србству и Србима.