Лирски записи

 

Марку и Александри

 

 

Наша дела из ранијих живота преливају се у овај живот, ма каква год да су та дела.

Спрам својих дела, визија, мисли и снова из ранијих живота, ми бирамо све у овоме животу.

Буквално све, чак и родитеље.

Упамтите: деца бирају родитеље, а не родитељи децу, како нас томе уче западни позитивисти и материјалисти, који – само да знате! – потајно раде за владаре из сенке!

Интелектуалци су одувек били у служби Великог Инквизитора, то сваки пробуђен и освешћен човек мора да зна.

На самом рођењу детета, са њим стижу и минула дела његове душе.

Али, дела су, истовремено, и дарови и благослови!

Свако дете, на известан начин, благосиља своје родитеље.

Не заборавите: деца благосиљају своје родитеље!

Ако су родитељи, рецимо, живели у сиромаштву пре рођења детета, ако им ништа није ишло од руке до тада, са рођењем детета, све им се наједном преокрене, све им одједном крене набоље.

Постоји тајинствена, мистична и онострана веза између душе детета и душа родитеља.

Све душе које се срећу – срећу се са сврхом и смислом, срећу се по задатку Одозго.

Рећи ћу вам и ово, а ово нећете наћи у књигама овога света, зато што су највредније књиге о тајним оностраним знањима, давно спаљене на ломачи, по налогу Великог Инквизитора, да би се људи држали у тамници незнања.

Видео сам и искусио, да више деца чувају родитеље, него што родитељи чувају децу; да више деца помажу родитеље, него што родитељи помажу децу; да више деца брину о родитељима, него што родитељи брину о деци.

Заиста је тако, али се нама чини да је све обрнуто.

(И то је једна од магијских игара Великог Инквизитора са сврхом истребљења звездане, ведске, хиперборејске расе.)

Све је у овоме свету изокренута пројекција, како говоре древни посвећеници упућени у највећа галактичка и космичка знања.

Овај свет је и иначе, сам по себи, изокренута пројекција.

Песнички речено, овај је свет криво огледало.

Загледани у криво огледало, ми имамо лажну слику света.

Имамо лажне представе, лажна знања, лажна учења, лажне науке.

(Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно; што је светло, то је тамно.)

Ви, млади Срби и Србкиње, који намеравате да се жените и удајете, да рађате децу, одустајете од брака унапред, јер немате посла, немате новца, немате кућу или стан; и онда кажете: нећу да се женим или удајем, нећу да рађам децу, јер не желим да ми деца живе у сиромаштву.

Е, видите!

Управо вас је на томе уловио Велики Инквизитор!

Велики Инквизитор је веома, веома лукав – јер је Лукави! – па вас је најпре слудио лажним учењима и знањима, а потом вас је гурнуо у привид и опсену сиромаштва и – ви одустајете од рађања деце!

Тако ви и несвесно радите по наумима Лукавога, јер он баш то и жели – да се што мање рађа расних Срба, што мање расних Европљана, што мање расних Хиперборејаца.

Нећу да вам приповедам даље, јер песник жели да скрати причу.

Рећи ћу вам још исамо ово: да се нисам оженио, да нисам рађао децу, ја не бих опстао у овоме свету.

Не бих опстао, и не бих ништа створио.

Свако ми је дете, на рођењу својему, донело неке дарове, што је мене децније, на мојему животном путу, спасавало од пропасти.

Једно ми је дете вазда припомагало у стваралаштву; друго је налазило послове; а треће ми је дете на поклон донело стан.

Да, букавлно тако!

На самом рођењу, дете ми је донело стан!

Како?

То је тајна!

Знаћете (само ће вам се рећи!), кад се одважите да кренете тим тајинственим оностраним путем кроз сазвежђа Унутарњег Космоса.

Зато вам поручујем: Срби, жените се и удавајте!

Рађајте децу!

И, победићете Великог Инквизитора!