Драган Симовић: НАЈВЕЋЕ ТАЈНЕ ЗАУВЕК ОСТАЈУ ТАЈНЕ
Лирски записи
Свако је од нас позван, свако је од нас изабран.
Свако је од нас у свет овај дошао са сврхом и смислом.
Наш живот је одувек.
Наш живот је заувек.
Рођење и смрт – то су врата на која улазимо и излазимо, излазимо и поново улазимо, и све тако укруг, и све тако убескрај.
Почетка било није, као што ни свршетка бити неће.
Сви наши животни токови, како минули тако и будући, записани су у нечему што нема ни имена ни обличја и, што никако не можемо, и не умемо, схватити и разјаснити.
У нама је живот, али смо и ми у животу.
И, што је најважније, ми јесмо живот!
Ми смо, уистини, живот за којим вазда трагамо, и који нам вечно измиче.
Живот нам вечно измиче, и вечно нам се враћа.
Највеће тајне заувек остају тајне.
Највеће истине заувек остају неоткривене.
Шта је живот? – то никада сазнати нећемо.
Ко смо ми? – ни то никада нећемо до краја одгонетнути.
Одакле смо пошли и, куда и камо идемо? – то можемо наслутити, али разјаснити нећемо.
Љубав нас чини живим!
Заиста, само нас љубав чини живим.
Зато љубав и јесте највећа тајна, највећа мистерија.
Љубав рађа живот.
Љубав одржава живот.
Љубав одржава светове и звездана јата.
Љубав и Бога одржава.
Бог не би био Бог без љубави.
Највећа и највиша љубав, која се нашим умом никако не може ни схватити ни замислити, јесте Бог.
Највећа сила, највећа енергија, највећа дејства, у свим световима, јесте љубав.
Људима је најтеже да схвате, да појме и освесте, да је љубав највећа сила, највеће дејство, највећа енергија – свуда!
Живот је љубав, а не-љубав је смрт.
Где нема љубави, тамо ни живота нема.
Где нема љубави – ту није космос, већ хаос, црна рупа.
И наша душа јесте љубав.
Човек без душе јесте човек без љубави.
Љубав рађа и одржава душу.
Кад усахне љубав, тада и душа свене.
Душа нам је онолика колика нам је и љубав.
Што је већа љубав, већа је и душа.
Љубав и душа јесу једно те исто.
Чини нам се да није исто, а јесте исто.
Све је слично сличном слично!
Ово је само наизглед игра речи, али вам, у суштини, открива велику тајну.
Слично се сличним привлачи.
Слично се сличним увећава и обогаћује.
Слично са сличним рађа ново слично.
Две сличне љубави рађају нову сличну љубав.
Тако су наши преци рођени, тако су наши родитељи рођени, тако смо ми рођени, и тако су наша деца рођена.
И све тако укруг, и све тако убескрај.
Вера у љубав јесте вера у Бога.
Онај ко верује у Бога, а не верује у љубав – тај ни у Бога не верује!
Не може се веровати у Бога, а не веровати у љубав.
У свим језицима, у свим предањима, у свим верама и у свим религијама – Бог јесте љубав, Бог јесте Бог љубави!

