Драган Симовић: НАЈВЕЋЕ ТАЈНЕ ЗАУВЕК ОСТАЈУ ТАЈНЕ


Лирски записи

 12072014687

Свако је од нас позван, свако је од нас изабран.

Свако је од нас у свет овај дошао са сврхом и смислом.

Наш живот је одувек.

Наш живот је заувек.

Рођење и смрт – то су врата на која улазимо и излазимо, излазимо и поново улазимо, и све тако укруг, и све тако убескрај.

Почетка било није, као што ни свршетка бити неће.

Сви наши животни токови, како минули тако и будући, записани су у нечему што нема ни имена ни обличја и, што никако не можемо, и не умемо, схватити и разјаснити.

У нама је живот, али смо и ми у животу.

И, што је најважније, ми јесмо живот!

Ми смо, уистини, живот за којим вазда трагамо, и који нам вечно измиче.

Живот нам вечно измиче, и вечно нам се враћа.

Највеће тајне заувек остају тајне.

Највеће истине заувек остају неоткривене.

Шта је живот? – то никада сазнати нећемо.

Ко смо ми? – ни то никада нећемо до краја одгонетнути.

Одакле смо пошли и, куда и камо идемо? – то можемо наслутити, али разјаснити нећемо.

Љубав нас чини живим!

Заиста, само нас љубав чини живим.

Зато љубав и јесте највећа тајна, највећа мистерија.

Љубав рађа живот.

Љубав одржава живот.

Љубав одржава светове и звездана јата.

Љубав и Бога одржава.

Бог не би био Бог без љубави.

Највећа и највиша љубав, која се нашим умом никако не може ни схватити ни замислити, јесте Бог.

Највећа сила, највећа енергија, највећа дејства, у свим световима, јесте љубав.

Људима је најтеже да схвате, да појме и освесте, да је љубав највећа сила, највеће дејство, највећа енергија – свуда!

Живот је љубав, а не-љубав је смрт.

Где нема љубави, тамо ни живота нема.

Где нема љубави – ту није космос, већ хаос, црна рупа.

И наша душа јесте љубав.

Човек без душе јесте човек без љубави.

Љубав рађа и одржава душу.

Кад усахне љубав, тада и душа свене.

Душа нам је онолика колика нам је и љубав.

Што је већа љубав, већа је и душа.

Љубав и душа јесу једно те исто.

Чини нам се да није исто, а јесте исто.

Све је слично сличном слично!

Ово је само наизглед игра речи, али вам, у суштини, открива велику тајну.

Слично се сличним привлачи.

Слично се сличним увећава и обогаћује.

Слично са сличним рађа ново слично.

Две сличне љубави рађају нову сличну љубав.

Тако су наши преци рођени, тако су наши родитељи рођени, тако смо ми рођени, и тако су наша деца рођена.

И све тако укруг, и све тако убескрај.

Вера у љубав јесте вера у Бога.

Онај ко верује у Бога, а не верује у љубав – тај ни у Бога не верује!

Не може се веровати у Бога, а не веровати у љубав.

У свим језицима, у свим предањима, у свим верама и у свим религијама – Бог јесте љубав, Бог јесте Бог љубави!

Постави коментар