Сетна песма из поља,

 у сутон румен и зелен,

под пуним Месецом од пурпура

 што изгрева понад снежних

врхова про горја.

 

Обхрван тугом,

и сетом од века,

крећем на далек,

далек пут.

 

Све моје љубави,

у сновима негда просневаним,

прате ме у стопу, гле!

на свим путима мојим

 низ давно утихла

звездана јата.