Лирски записи

 

Дошли смо из будућности и крећемо се према прошлости, да бисмо из прошлости наставили путовање ка будућности, из које ћемо се поново појавити на оностраној завојници вечно надилазећег и превазилазећег времена.

На вечном пропутовању кроз овостране и оностране светове, кроз овострана и онострана тајинствена пространства, ми стичемо све нова и нова искуства, знања и сазнања, и тако се успињемо на Великој Завојници Вечности.

Наше успињање и узрастање одвија се упоредо, без престанка, и у овостраном као и у оностраном.

Тамо где смо стали са радом, на свом духовном усавршавању, у овостраном, по проласку кроз двери смрти, настављамо у оностраном; и опет, онамо где смо застали са духовним радом у оностраном, настављамо у овостраном, по проласку кроз двери рођења.

Уистини, то су једне те исте двери, само што се у једном случају зову дверима рођења, а у другом случају дверима смрти, у зависности од тога, из којег угла, са које стране и, са којег становишта посматрамо и сазерцавамо.

Оно што неки називају реинкарнацијом, то су, зацело, животни токови (животни кругови, животни циклуси) који се одвијају на космичким етарским и дејственим (енергетским) поткама.

Реинкарнација је тврда реч, која не представља живописно вечно тајинствено путовање Божје Искре (Душе) у овострано-оностраном пространству, а по Закону Вечне Створитељеве Спирале.

Ми смо, дакле, вечити путници путујући, на вечном пропутовању, како кроз Време-Простор тако и кроз Вечност.

Упоредо и наизменично из Вечности улазимо у Време-Простор, а потом из Простор-Времена улазимо у Вечност.

Наш живот, живот сваког бића, нема ни почетка ни свршетка, већ све се одвија по Закону вечног долажења и одлажења, вечног одлажења и враћања.