Лепота, гле! душе сетне
скривена од света таме
у тишини обитава
уз обзорја понад горја
(Вилењак Бели Вук)

Чопор дивљих паса
у ноћи пунога Месеца
цвили, урличе, 
завија

на светим водама
Истера.

А племе Белих Вукова
узмиче к обзорју века
пред овим накотом
пасјим

што Вучју
Земљу им Свету
већ опогани целу.

(Спевано на Дунаву/Истеру, у зиму 7518. године.)