Лирски записи

 

Да би нам Природа служила, ми морамо да је упознамо и заволимо.

Оно што не познајемо и не љубимо, то неће ни да нам служи.

Природа је лепа, дивотна, племенита и узвишена, само што су људи зли.

Да није наших прљавих и ружних мисли, да није наших погрешних и злих дела, да није наше мрзовоље и мржње према свему, па и према Природи, тада се ни Природа не би бунила против нас.

Зашто се љутимо на Природу, када је Природа, по свему, боља и лепша од нас?!

Више Природа штити и чува нас, него што ми штитимо и чувамо Природу.

А требало би узајамно да се штитимо и чувамо, требало би да се узајамно обогаћујемо и оплемењујемо.

Природу сам заволео још од детета.

Природа је за мене Божанство, зато реч Природа и пишем великим словом.

Није човек створен и рођен да би покорио и поробио Природу, већ је човеков задатак да чува, штити, поштује и љуби Природу.

Природа не жели да робоује, поготову не жели да робује бесловесним људима, већ Природа изнад свега љуби Слободу.

Природа жели да буде слободна.

И ми, по Природи, желимо да будемо слободни.

Оно што не желимо да неко нама чини, не чинимо ни ми Природи; и, тада ћемо осетити и доживети све чари, све лепоте, све красоте и све дивоте Природе.

Природа ће нам тада бити Мајка.

Мајка, уистини!