Лирски записи

 

Све што постоји било где, у свемирима, васионама, васељенама и иним световима, појавним и непојавним, постоји и у нама, у језгру нашег бића, у језгру наше душе, у језгру нашег срца.

Постоји једно средиште свих средишта, једно велико космичко језгро мудрости и знања, у срцу правасељене, у срцу присуства и постојања; средиште свих средишта у којему су сви светлосни записи збивања и догађања, од почетка без почетка па све до свршетка без свршетка, а то средиште свих средишта јесте истовремено и у нама, у језгру нашег бића, у језгру наше душе, у језгру нашег срца.

У нама су сви галактички, сви космички, сви правасељенски и сви божански чипови и микрочипови, у нама су све тајне, све објаве, све поруке, све вести, све информације – одувек и заувек.

Ми смо космос у малом, ми смо правасељена у малом, ми смо сви светови у малом, ми смо сва бића и сва божанства у малом.

Ми смо језгро космоса, ми смо јегро правасељене, ми смо божанска животодајна и животворна клица у свим свемирима, у свим васионама.

Када ово знамо, када овога бивамо свесни, онда смо дужни да љубимо живот, да љубимо себе, да љубимо сва бића и сву творевину, свагда и свугде.

Над свим овим световима, бићима и творевинама царује божанска љубав, царује љубав свих љубави, царује велика божанска мајка љубави.

Сви песници певају о љубави, сви мудраци говоре о љубави, сви људи сневају о љубави, а љубав још увек откривена није!

Љубав никада и неће бити откривена, јер она јесте тајна свих тајни, тајна над тајнама, а, истовремено, и божански кључ за све ине тајне у свим световима.

Љубав је лепота над лепотама, красота над красотама, дивота над дивотама само зато што је највећа тајна, што је тајна над тајнама и, што никада неће откривена бити.