Лирски записи

 

Видљиво, вештаствено, материјално, физичко тело наслеђујемо од предака.

У нашем физичком телу остављен је светлосни и енергетски запис свих наших предака, од самог почетка до данас.

Сва дела и недела наших предака записана су у нашем видљивом телу.

Ту нам је кармичко наслеђе предака.

Сва друга тела – виша, душевна, духовна и божанска –  можемо да поправљамо, да мењамо, да снажимо и јачамо, али, физичко тело не можемо!

То је наш усуд, то је наш дуг према прецима.

Сви ми имамо многе и различне претке.

Имамо претке који су радили за Светлост, као и претке који су радили за Таму.

Имамо претке божанских душа, и имамо претке сеновитих душа.

Сви су они у нашем физичком телу оставили светлосни и енергетски запис, а тај запис ми – управо ми! – морамо да препознамо и освестимо.

Наша је дужност да поправљамо породичну и племенску карму, да мењамо, поправљамо и укидамо колективну карму.

Ми морамо, из себе и кроз себе, да родимо своје претке.

Ми у свом телу и бићу морамо да извршимо космичку рециклажу наших предака.

Јер, ми смо изабрани да то учинимо.

Уколико то одбијамо да чинимо, онда, испрва почињу да пристижу различне опомене, да би потом, ако се и надаље оглушујемо о опомене, почели да нас сустижу ударци.

Најпре благи ударци, а затим све снажнији, све јачи, и све жешћи.

Судбина наших предака је у нашим рукама.

Има оних предака који вапију из оностраних светова, који нас напросто моле, да им поправимо карму.

Рецимо, да су они у пакленим световима, а трајање њиховог страдања, трајање њихових мука у паклу, зависи од нас, од наших дела.

Зато морамо свесно преузети карму својих предака.

Када свесно преузмемо карму својих предака, онда нам пристиже помоћ из виших светова, од духовних и божанских бића, да карму предака заједнички преокренемо, да је поправимо, а некада и посве да је укинемо и поништимо.

Зашто је важно да свесно преузмемо карму својих предака?

Зато што ту карму неко мора да прузме, и да је набоље промени.

Уколико ми одбијамо, онда ће се та карма (па још и тежа!) излити на наше потомке.

А нашим потомцима ће бити још теже, још ужасније, због тога што ће се карми наших предака придодати и наша властита карма.

Тако ће нас проклињати наши потомци, а то је, заиста, ужас по наше душе у оностраним пространствима.

Све што можемо да учинимо – то одмах чинимо!

Ништа не остављајмо у наслеђе нашим потомцима.

Потрудимо се, да породична, племенска и колективна карма стигне што чистија, што бистрија и јаснија до наших потомака.

Потрудимо се, да се наши потомци рађају лепи, здрави, благословени,  душевни и духовни.

Од наших дела, гле, зависи судбина наших потомака!