Лирски записи

 

Већ је речено, да ми немамо никавог утицаја на свет, никаквог утицаја на дух који влада светом.

Ма шта ми чинили или не чинили, свет ће заувек бити овакав какав јесте, какав је одувек био.

Немогуће је било шта променити у свету, зато што на Планети постоје две посве опречне и супротне расе људи, које се никада неће усагласити и сјединити.

Раса светлости наспрам расе таме; раса љубави наспрам расе мржње; раса доброте наспрам расе зла; раса градитеља наспрам расе рушитеља; раса људи-богова наспрам расе људи-звери.

Која божанска сила може да помири те две расе, да би на Земљи завладало благостање?!

Само наивни и неосвешћени верници могу да поверују да ће то Бог решити.

Не, Бог то не решава, и Бог то неће решити.

Бог је изнад тога.

Бог се не бави тиме.

Бог је те послове поверио боговима.

Бог је Створитељ и Сведржитељ – Извор Живота и Светлости, а богови су Његови сарадници и, извршитељи Његове замисли и промисли.

У многим религијама то није разлучено и разјашњено; рекао бих, да намерно, и свесно, није разлучено и разјашњено.

Религије не освешћују, већ још више успављују.

У многим се религијама говори, да убице и злочинци одлазе у рај.

Убице и злочинци немају приступа рају.

Рај је сфера богова и богиња, сфера светлосних и духовних бића, сфера бића градитеља и стваралаца, сфера љубави, лепоте и доброте.

Космосом, као и свим иним световима и пространствима, влада закон сетве и жетве, закон који се зове карма, а карма је, опет, условљена једним другим законом који се зове дарма, а то је закон што происходи из наших свеколиких и свеукупних дела, мисли, замисли, промисли, речи, осећања и осећаја.

Космосом влада космички бол.

Ко год другим бићима наноси бол у било каквом виду, и сам ће страдати од тог истог бола.

Ако наносиш бол ближњима, како можеш да уђеш у рај?!

Наша дела јесу једина улазница за овај или онај свет – или у свет богова и богиња или, пак, у свет бесова и злих паклених бића.

Многи су, кроз векове, покушавали да створе овај свет по мери богова, али су, пре или доцније, одустајали од те замисли, јер су схватили, да је, напросто, немогуће овај свет преуредити по мери богова.

Највише што можемо да учинимо у овоме свету, то је:  да уздигнемо себе на највиши духовни ступањ, те да се, по одласку са овога света, узнесемо у више духовне и божанске сфере, одакле се никада више нећемо вратити у овај земаљски свет.

Зато све време и говоримо, да је најш први и најважнији задатак у овоме свету – посвећенички духовни рад на себи.

Сви други нажи задаци и послови у овоме свету јесу небитни, неважни и споредни.

Чему ће нам живот у овоме свету, ако овим светом не владају богови?!

Чему ће нам живот у овоме свету, ако овим светом владају бесовске, демонске и паклене душе – ако овим светом владају људи-звери?!

Наш живот је вечан, без почетка и свршетка, али, не живот у овоме свету – у овоме се свету само школују и образују наше душе, припремајући се за неке више, духовне и божанске светове.