Лирски записи

 

Да смо ми, Срби, обележени, то сам још у младости схватио и освестио.

Када сам имао двадесет и једну годину, отишао сам на Запад, да радим и учим.

Многи од вас тада још нису били ни рођени.

Радио сам и учио.

Више сам учио него што сам радио.

У ствари, радио сам само онолико колико би ми било довољно за боравак и песничко, књижевно и антрополошко учење.

Наравно, увек сам имао довољно.

Свега сам имао довољно.

Онај ко зна кад му је довољно – довољно, вазда ће имати довољно!

Ми, расни Срби, ми, Срби Хиперборејци, не припадамо ниједном западном народу.

Само нам се чини, заиста чини, да смо слични, да смо сродни, да смо блиски, а у суштити – ми смо посве различни!

Далеко смо од њих, а и они од нас.

Ми смо различити светови, различите галаксије.

Не физички, већ душевно и духовно.

Ми смо велика тајна за све Западњаке.

Ми смо за њих велика мистерија, да нам због те мистерије највише завиде, а из зависти се, после неког времена, рађа и мржња.

Они нас мрзе због наше велике космичке тајне.

Они осећају нашу душевну и духовну надмоћ.

То се види и при свагдањим, наизглед, сасвим узгредним и случајним сусретима.

Они се у нашем присуству осећају бесловесно.

Ми много више знамо од њих.

Знамо и оно што уопште нисмо учили, док они често не знају ни оно што су учили.

Ми смо брзомислећи и брзосхватајући, брзоосвешћујући.

Они осећају бистрину и оштрину нашега духа.

Заиста, осећају.

То су ми и сами признали.

Има међу њима оних који су искрени и, без предрасуда.

Има их, али су ретки!

И ово сам још видео и схватио.

У односу према нама, Србима, постоји велика разлика између њихових жена и мушкараца.

Жене нас одмах прихватају таквима какви јесмо.

Мушкарци су, по правилу, увек уздржани, сумњичави и подозриви.

Њихове жене у наших мушкараца виде и препознају нешто тајинствено, мистично, неухватљиво, егзотично и праисконо.

То их просто омамљује.

Такво је бар моје искуство.

Али, моје тадање искуство јесте искуство једног двадесетогодишњака.

Можда то моје младалачко искуство није поуздано и веродостојно, јер је одвише лично, пристрасно и, унутарње!

У сваком случају – ми смо обележени.

Постоји мистични и тајинствени божански жиг на челу сваког расног Србина.

Тај жиг се не може сагледати физичким оком, али се и те како јасно указује унутарњем виду.

Ја сам то, као што рекох, још у младости освестио.

То сазнање и освешћивање много ми је значило на мојим доцнијим тајинственим животним путовањима.

После тог сазнања и освешћивања, много сам лакше и брже све друго учио.