Лирски записи

 

Они који одбијају да се образују, и да раде на свом духовном усавршавању, јесу самима себи највећи непријатељи.

Они, сем своје властите глупости, немају никаквих других непријатеља.

Сви наши непријатељи, јесу последица нашег незнања и необразовања.

Човек који не ради не себи, на стицању нових – космичких и божанских – знања и сазнања (знања и сазнања која ослобађају и узносе!) чини највећи грех и злочин према себи, према својему бићу, према својој божанској души.

Над човеком без божанских и космичких знања, владају све тамне и мрачне силе – не само овога света, већ и свих иних светова.

Судбина је последица незнања!

Наравно да овде говорим о божанским и космичким знањима, а не о знањима овога света која стварају корисне идиоте.

Сва знања овога света јесу, уистини, незнања!

Знања овога света поробљавају наш ум, наш дух и нашу душу.

Онај ко је поробљен знањима овога света, није способан да прима знања и сазнања из виших духовних и божанских светова.

Да би човек могао да прима божанска знања и сазнања, он мора да одбаци сва знања овога света којима је поробљен.

Знања овога света чине човека себичним, саможивим, похлепним и бесловесним.

Човек поробљен знањима овога света не зна за љубав, не зна за лепоту и, не зна за доброту.

Знања виших духовних и божанских светова чине човека узвишеним бићем; бићем које је прожето божанском љубављу, самилошћу и добротом према свим суштим бићима, као и према свим видљивим и невидљивим световима.