Лирски записи

 

У времену долазећем сви ће живети духовно.

Сви ће или живети духовно, или их, напросто, неће бити.

Долази време, и већ је дошло, у којему се неће моћи живети недуховно.

Људи су у минулом времену имали извитоперено и уврнуто појимање и схватање духовности.

Духовност је за људе старога материјалистичког доба, доба свеопште грабежи и отимачине, била нешто тако споредно и узгредно, нешто попут разбибриге и разоноде, нешто попут доколице.

Духовност су, као и свеколику културу, у старом материјалистичком добу називали надградњом.

За њих је материјални свет била основа, а духовност надградња.

Тога неће бити у времену долазећем!

Свако ће морати да живи духовно или, како песник каже, сви ће писати поезију.

Наравно да се под поезијом подразумева једна виша, галактичка и космичка духовност, која мора бити потка и основа свеколиког живљења.

Под духовношћу се подразумева и повратак Природи.

Али то није онај романтичарски, русоовски повратак Природи осамнаестог и деветнаестог века.

Повратак Природи није, буквално, враћање на село, већ враћање Природи у смислу Свести и Духа.

Човек може да борави и у граду, на тридесетом спрату, попут Тесле, а да буде повезан с Природом и Космосом.

И опет, многи који бораве на селу и обављају праисконе сеоске послове уопште нису повезани са Природом и Космосом.

У то сам се уверио толико пута.

Сретао сам сељаке, ратаре и сточаре, како у равници тако и у брдима, који буквално не доживљавају Природу као словесно, самобитно и духовно биће, који, штавише, немају никаквог односа према Природи и Космосу.

Сретао сам, на прилику, горштаке који не знају ништа о лековитом биљу, који не знају, рецимо, ни три лековите травке, или три јестиве гљиве, а цео су свој век проживели у Природи!

Ако је човек у свом унутарњем бићу, ако је у Пољу Свести и Духа повезан са Природом, он ће Природу свуда да осећа, да налази и препознаје, он ће да живи с Природом, у Природи и природно, ма где да борави и обитава.

Долази време када се и буквално неће моћи живети недуховно.

Мораћемо живети духовно да бисмо припомогли Природи, припомогли Земљи, припомогли Космосу да се излече и исцеле од наших рђавих мисли и још рђавијих (не)дела из минулих времена.

Грабеж и отимачина, среброљубље и профит учинили су нас лошим, рђавим и злим; учинили су нас себичним и саможивим, учинили су нас космичким предаторима и паразитима.

И, најзад, морамо доћи до познања, суштог и битног познања, да смо ми сами Природа, да је Природа наше биће и суштаство.

До освешћеног познања, да је Природа у нама – Бог у нама!