Лирски записи

Посвећено Соколу са Велебита.

Наша је дужност да водимо рачуна о чистоти језика, да негујемо свети језик наших великих предака.

Какав однос имамо према језику, таква нам је и душа.

Лепота језика јесте лепота душе.

Народ се познаје и препознаје по језику.

Лепота и чистота једног језика јесте лепота и чистота душе народа чији је то језик.

Кад год смо у прилици, кад год приметимо или осетимо туђицу, гледајмо да је заменимо лепшом и чистијом србском речи.

Свакако сте и ви, као и ја, давно приметили, да је именица панталоне тврда и рогобатна туђица.

Та туђинска реч ушла је у србски језик пре нешто више од стотину лета.

Отпрлике у исто време кад и друга по тврдоћи сродна туђица – хиљада.

Панталоне су потиснуле и посве истиснуле из бића језика једну лепу, дивотну, песничку и сликовиту праизворну србску реч – влаче!

Именица влаче је настала од глагола (на)влачити, влачити.

Зато што се влаче заиста влаче илити навлаче.

Пре тога, пре појаве влача, наши су преци, како женски тако и мушки, имали дугачке кошуље.

Онај ко је први скројио и направио нешто што до тада нико није видео, питао је племенске мудраце, чуваре језика, како ће назвати ову нову ствар.

Мудраци су дуго загледали, испитивали, размишљали а онда су рекли: зваће се навлаче, јер се заиста и навлаче.

Будући да је одлика свих нас, свих племена и народа, да скраћујемо поједине речи, да избацујемо по један или два слога, од првобитних навлача остале су влаче.

(И у прошлости је бивало песника, чувара језика, који су неговали, украшавали, урешавали, умивали, чешљали и чистили свој матерњи и предачки језик; бивало је песника и језикословаца који су призивали, налазили или сами стварали дивотне, слојевите, вишезначне и сликовите поетичне речи.)

Расрбљени (одрођени) Срби, они који нису имали снаге и храбрости да заувек остану Срби, будући да су морали да измисле своје ново порекло и свој нови језик (ново одређење, нови идентитет), крали су нам, између свега осталог, и језик, крали су нам, присвајали и својатали најлепше речи из нашега језика, само што су, скоро сваку реч, помало увртали и извртали, да би се стекао привид неког новог (умишљеног и измишљеног) језика, па су тако навлаче или влаче постале хлаче.

(И иначе, да би се измишљени језик расрбсљених Срба разликовао од Језика Мајке они су најчешће глас В претварали у Х, како би замађијали и себе и странце.)