Лирски записи

 

Прошло је време страха.

Све је више пробуђених и освешћених Срба који се ослобађају страха.

Све је више оних који схватају, да живот у страху и није живот.

То је мучење и распињање живота.

Кад човек у себи, у свом унутарњем бићу, помири живот и смрт, онда нестаје сваки страх.

Дуго је у Срба био присутан страх, да ће нас Атлантисти, ако нисмо добри, поново бомбардовати.

Али, Атлантисти су већ прошлост!

Садашњост и будућност припада Итоку, Русији и ЕвроАзији.

Ма како год се ми понашали, Атлантисти не смеју ни помислити поново да нас бомбардују, као у пролеће 1999. године.

За тај космички бол Срба, из 1999. године, Атлантисти још нису платили, но, платиће ускоро, платиће скупо!

За убијену србску децу, за убијене србске очеве и мајке, платиће скупо, по Закону сетве и жетве.

Политичка фукара у Србији (јер тај сој се и не сврстава међу словесне људе!) још увек покушава да застраши Србе, али им то, канда, одвећ не иде од руке.

Срби су, најзад, схватили и освестили, да Атлантисти, из дана у дан, губе сваку моћ, те да више и не смеју, као некад, да крену у рат против Срба.

Не смеју, јер би за двадесет и четири часа били уништени.

Они су прошлост, тешка и мрачна прошлост словесног човечанства.

Могу србски изроди и издајници да причају шта хоће, јер нико разуман и словестан њих одавно не слуша.

Они од сада могу да разговарају и преговарају с Атлантистима само у своје име.

У име Србства и србског народа, нека не чине никакве договоре, јер Срби више не уважавају никакве договоре и споразуме са убицама србске деце, србских очева и мајки.

Само несувисли и бесловесни, само успавани и неосвешћени могу Атлантизам да виде као силу.

Али ту никакве силе одавно нема.

Никакве силе одавно нема, као што ни мудости никакве никада било није.

Атлантисти су само једна велика брука и срамота свеколиког словесног човечанства!

Заиста, прошло је време страха.