Моји сусрети с људима

 нису од овога света.

У човеку никада нисам тражио човека,

 већ божанство у њему.

Ако у човеку

 нисам открио и препознао бога,

а у човечици богињу,

тада се и није

догодио сусрет.

Јер сваки човек,

сам по себи,

и није нешто битан.

Он може бити

значајан или важан,

успешан или неуспешан,

али није битан.

Битно је једино оно

што је скривено и тајинствено,

оно што је само божанство у човеку,

 оно што је иза и с ону страну

видљивог и суштог човека,

оно што је тамо негде –

иза свих даљина,

иза свих висина,

 иза свих дубина;

где почетак и свршетак вечности

бивају само један тренутак –

 управо овај тренутак!