Драган Симовић: Верујмо у себе!
Лирски записи
Ако знамо да је живот без почетка и свршетка, онда немамо чега да се плашимо.
Живимо свој живот достојно слободног, самосвесног и самобитног човека.
Живимо свој живот пуним грудима, пуним срцем, пуном душом, пуним духом, пуном свешћу.
Живимо и радујмо се животу.
Тако најлепше и надивотније благодаримо Ономе који нам је даривао вечан живот, живот без почетка и свршетка.
Посматрајмо и сазерцавајмо свет очима Божјег бића, очима самосвесног и самобитног Србина.
Освестимо у свом унутарњем бићу и суштаству: шта значи бити Србин, шта значи бити Србкиња.
Имајмо свој став, своје мишљење о Србству, о својим прецима и потомцима.
Повежимо и упознајмо потомке са прецима – ми смо њихова спојница и повезница.
Ми смо одговорни и за једне и за друге.
Они ће кроз нас да се сретну и упознају; ми смо и једнима и другима живо огледало.
Какви смо ми, такви ће и они бити.
У свету постоје разне расе, разни народи, разни људи и разне личности.
Угледајмо се на најчеститије, најпаметније, најхрабрије, најмудрије и највредније.
Не угледајмо се на мртворођене, на оне који нису ни један једини дан живели достојно самосвесног и самобитног човека; не угледајмо се на оне који попут марве бесловесне преживљавају у чопорима и крдима; не угледајмо се на оне који се ваљају у каљузи разврата и блуда, на оне који ће свој псећи живот завршити у курвалуку и простаклуку, и који никада неће ни бити свесни да су рођени; такви ће са света отићи онако како су и живели – као псине луталице, без сврхе и смисла.
Будимо снажне, јаке, неустрашиве и божанске личности којима ће се дивити сазвежђа и звездана јата, којима ће се дивити и дичити како далеки преци тако и још даљи потомци.
Будимо непоновљиви.
Будимо космички и божански бесцен драгуљ.
Будимо галактички ратници и посвећеници; будимо они којима ће и Сунце и све звезде у Васељени, као и сва ина духовна бића из тајинствених светова, без престанка припомагати на остварењу узвишених снова, визија, идеја и замисли.
Не сумњајмо, већ верујмо у себе, и – бићемо!

