Има тренутака

кад ми се чини,

да сам погрешан човек,

на погрешном месту,

у погрешном времену,

 и у погрешном свету.

Да је било залудно

и бесмислено

 све што сам чинио,

стварао и радио,

те да ништа није имало –

нити је могло имати –

баш никаквог смисла.

Цео мој живот,

рекло би се,

бејаше један велики неспоразум,

са собом и светом.

Сваки покушај мој,

да се уздигнем и узвинем

ка нечем вишем

од јадног и бедног човека,

биваше унапред осујећен

и обесмишљен.

Кад год бих узлетео

пут плаветних небесних висина,

 нека би ме тајанствена сила

повукла наниже у понор,

 и ја бих свом тежином својом

треснуо о тврдо каменито тле.

Има тренутака

кад ми се чини,

да је човек проклет

и кажњен да буде човек,

те да нема

никакве милости и самилости

према јадном и бедном створу

који се зове човек.