Лирски записи

 

По једном гностичком, есотеријском, тајном учењу – које се развија и негује у антропософским и теософским посвећеним кружоцима, круговима, друштвима и заједницама – свака раса, а унутар расе сваки народ, род и племе, има свог божанског водича и чувара.

Од сарадње расе и народа, са својим божанским водичем и чуварем, зависи и судбина расе и народа.

Ако се раса или народ одрекне свог божанског водича (а то је Божанство на високом ступњу Створитељева Реда и Поретка), ако раскине и погази Завет који је у древности сачињен између наших богова и великих предака, тада та раса и тај народ пролазе кроз велике муке и патње овога света, све до коначног истребљења и нестанка.

Сви народи хиперборејске, аријевске расе, у овоме космичком часу, пролазе кроз велика искушења, кроз велике, муке, патње и невоље и, ако се овако настави (а наставиће се, по свој прилици!), ускоро ће, заувек, нестати многа аријевска, хиперборејска племена.

Од свих хиперборејских, аријевских племена, родова и народа, Срби су, канда, у најтежем, најбезнадежнијем и најпогубнијем положају, јер се несхватљивим космичким убрзањем одвија распршивање и развејавање Србства – у вртлозима и вихорима времена, а на све стране света – нестајући и топећи се у неке нове (мале и безначајне) измишњене и вештачке народе.

Рекли бисмо, да сатирање, затирање и нестајање Срба почиње још од Немањића, али да се од Косовског боја све видно убрзава – из века у век, из године у годину – да би, у двадесетом столећу, то убрзање са земаљске прешло на звездану, галактичку и космичку завојницу.

Онај ко је упућен у тајне духовне науке, схвата шта је узрок оваквог србског суноврата.

Али, како та тајна, гностичка и есотеријска знања, пренети народу који је далеко од свега тога, у времену кад се све мање времена има!