Вечерња румен.

На небу понад реке,

гле, прве ласте!

Ова песма је рођена буквално у трену, када сам, шетајући обалом Дунава, изненада, на вечерњем небу понад реке, угледао прве ластавице.

Тек доцније, пошто сам, пратећи унутарњи ритам стиха,  ову песму записао, видео сам да је, по свему, правилан и чист – хаику!

Не само по форми (пет; седам; пет слогова), већ и по неухватљивом зеновском доживљају тренутка преточеног у слику годишњег доба, као и доба дана.

Зашто овако једна лепа и дивотна вест, не би била најважнија вест у свим јавним гласилима!

Вече на Дунаву, 23. лажитрава/априла 7523. године