Лирски записи

Живети, значи: живети духовно!

Ако човек не живи душевно и духовно, онда и не живи.

Само лепота, красота, дивота, доброта и љубав дају смисао и сврху животу.

Изван овога, живот је пакао, не само у овоме свету, но и у свим иним световима.

Бесмислено је све у овоме свету, ако човек не чини дела љубави, лепоте и доброте.

Бесмислено је женити се и удавати, бесмислено је рађати децу, ако човек не живи душевно и духовно, ако свом животном другу, ако својој деци и ближњима својим, нема ништа да понуди од лепоте, красоте и дивоте, ништа од душевних и духовних садржаја.

Поезијом сам се бранио свеколиког живота својега; поезија ми бејаше најуботије оружје на животним путевима; поезија је хранила и крепила моју песничку и вилењачку душу.

Милост је Божја, као и свих иних духовних и божанских бића, што ми је за животну сапутницу подарена жена која осећа и живи оно што ја пишем и стварам, која осећа и живи моју поезију и моју поетику и, надасве, жена и човечица која у потпуности прихвата мене оваквог какав јесам.

Али, знам, поуздано знам, да случаја нема.

Знам да смо се моја животна сапутница и ја тражили кроз многе животе, кроз многе животне токове, кроз многа сазвежђа и звездана јата.

И, знам, такође знам, да се у ранијим животима нисмо могли срести, јер још не бејасмо заслужили једно друго.

Сви се ми срећемо управо онда када је писато да се сретнемо, онда када су душе наше записале у језгру звезданих јата да морамо да се сретнемо.

Властите судбине ми сами стварамо, стварају их и пишу наше душе, наше љубави, наше визије и наши снови.

Надахнуће за ове лирске записе примих преко Милице, једне младе и дивотне Србкиње, једне племените, узвишене и божанске душе, од које ми, у сутон вечерњи, стиже песнички надахнуто, а срцем и душом рисано писмо.

Небо се отвара и, већ је отворено!

Отвара се Треће Духовно Небо, и указује се тајинствени, онострани светлосни, дејствени и енергетски Пролаз кроз који путују наше душе – тамо и овамо, навише и наниже.

Путују наше душе у звезданим јатима, попут ројева свитаца, ка Вечном Праводеану Живота, ка Првобитном Водеану Свести.