Земљо вукова и курјака
Што ћуд своје Вере Светице
Не прода Пилату за вечеру
Ни сад тако заоденута у стрњишта
Када душе озебле грејеш
Кроз памћење огњишта се смејеш

Земљо вукова и курјака
У исти мах и дивља и питома
И оштра хрид с врха Хиландара
И мека ливада у долини Шумадије
курјакјаук што се спушта
С маглом слутње Озарице
И на збору песма рaзгалице

Земљо вукова и курјака
Што у дамарима срца живиш
У слици без рама у речи без гласа
У трептају старе лампе и свеће
Бога молим да туђа чизма не шеће
Пољима косовских божура
Отетим Разапетим Косовом
У мирису хлеба испод црепње
И у свакој капи умор ратника

Земљо вукова и курјака
Што у даљини тихо јече
За човеком и женом с којим
Постељу деле и колевке деце
Јер курјак без Србина и није вук
на земљу без човека није Србија
Спустило се мракоблесно вече

Зато палим овим касним кресивом
Све звезде што небо их окова
И расипам их по недрима твојим
Дарујући ти светлост Бога сунца
Србијо Мати јабуко од злата
затвори од свих издајица врата