Лирски записи

Дође надобудни и ташти атлантистички философ код хиперборејског песника мистика, и каже му: осећам сам се као младић од двадесет година.

А колико ти је година? – пита га Хиперборејац.

Близу седамдесет, – одговори Атлантиста.

То није добро! – рече песник мистик.

Зашто није добро?! – зачуди се надобудни и ташти философ.

Требало би да се осећаш као човек који има близу седамдесет година, – додаде, уз благ осмех,

хиперборејски мудрац, па настави: ми смо Хиперборејци увек у складу са својим годинама, у складу са Временом, Природом и Васељеном.

 Са двадесет се осећамо као двадесетогодишњаци, а са осамдесет као осамдесетогодишњаци, јер пратимо упоредо све временске, космичке и животне токове, како у себи тако и око себе.

Ви сте Атлантисти увек у нескладу и у раскораку, било са собом, било са окружењем.

Ви се са двадесет осећате као старци, а у старости глумите младиће.

Ваш вам затровани и поробљени ум никада не дозвољава да будете оно што уистини јесте, те да живите садашњи тренутак вечности, већ целога живота лутате за нечим, без сврхе и смисла, умишљајући да јесте оно што нисте и што никада не можете бити!

(Из Звездане Књиге Живота)