Драган Симовић: Вилењакова вечерња песма


20150531_154601

Моји богови

нису тамо негде,

далеко од мене,

већ они у срцу мојему обитавају.

С њима се будим у зору,

и с њима у позно доба ноћи

полазим на починак.

Када сневам,

и моји богови сневају уз мене;

када путујем и пловим

кроз далеке тајинствене светове,

кроз онострана сазвежђа

и звездана јата,

 тада путујем и пловим

у друштву својих богова –

као један од њих,

као онај ко је у свему

 једнак и раван њима.

Моји богови нису моји господари,

 већ они који у име Светлости,

Љубави и Истине,

без престанка, гле!

 нада мном бдију,

на свим путима мојим,

 с ову и с ону страну

Великог Стварања.

Постави коментар