Драган Симовић: Вилењакова вечерња песма
Моји богови
нису тамо негде,
далеко од мене,
већ они у срцу мојему обитавају.
С њима се будим у зору,
и с њима у позно доба ноћи
полазим на починак.
Када сневам,
и моји богови сневају уз мене;
када путујем и пловим
кроз далеке тајинствене светове,
кроз онострана сазвежђа
и звездана јата,
тада путујем и пловим
у друштву својих богова –
као један од њих,
као онај ко је у свему
једнак и раван њима.
Моји богови нису моји господари,
већ они који у име Светлости,
Љубави и Истине,
без престанка, гле!
нада мном бдију,
на свим путима мојим,
с ову и с ону страну
Великог Стварања.

