Ти си једино сигурно у мом бедном животу.
Да, ти си једини преостали пријатељ којем могу веровати.
Сви одлазе и напуштају ме осим тебе.
Бивше, садашње, будуће љубави, нестају.
Али на крају си једино ти, ти која ме сигурно чекаш.
У празном гробу живи твој мрак.
И свако рођено дете унапред је твоје.
Све је, у ствари, већ твоје.
Не, не бојим те се.
Само зато што те је немогуће избећи? Не.
Него зато, што све има свој почетак и крај, па тако и ја.
И само овај споменик, хладан и вечан, што остаје после мене
И ова црна слова што посвећујем теби, јер
У теби је моћ, у теби је спас, не питај ме зашто, јер једноставно знам.
Да, та смрт сам ја.

(7515. године)