Лирски записи

01

Наши су се преци столећима, тисућама година изражавали песнички.

Они су мислили песнички, осећали песнички и говорили песнички.

Зато њихов ум и није могао бити поробљен!

Поезија је најбоља заштита од поробљавања ума и духа.

Нисте знали, свакако, да песнички ум и дух не може бити поробљен!

Зато су људи-змије, преко атлантистичких парија, јудео-кршћанских позитивиста и лихвара, одлучили да избаце поезију из образовања и васпитања деце.

Нису је одједном избацили и потиснули, већ су то чинили поступно, корак по корак, лукаво и потуљено.

До пре триста година, чак су се и научни радови писали у стиху, у песничкој форми.

Наши су се божански преци до јуче изражавали песнички, у десетерцу.

Десетерац се користио у свагдањем разговору.

Људи су мислили, осећали и говорили у десетерцу.

То је чудесан метар, још чудеснији ритам!

Десетерачки ум нико није могао да пороби.

Зато ће Ново доба и бити у знаку поезије.

Све је више оних који се враћају поезији, враћају језику поезије.

Давно сам видео и схватио, да се никада не могу поробити они који читају, слушају и стварају поезију.

И не само што се не могу поробити, већ су они на вишем умном, душевном и духовном ступњу од оних који не воле поезију.

То је истина, а све друго су лажи лихвара, атлантистичких парија и јудео-кршћанских инквизитора и позитивиста.

02

Рекли смо давно, да је поезија непреводива.

Може се само препевати, али се превести не може.

Песник пева само на једном језику, за један сушти народ.

То сам ја одувек знао.

Одувек сам знао, да сам песник само Белих Срба Хиперборејаца.

Неки су, мимо моје воље, преводили моју поезију, али ја до тих превода не држим ни колико до жижљива боба!

Пре више од десет година, Ана и Сајмон Стидевер у сарадњи са Сретеном Шуљагићем, после годину дана превођења и препевања, објавили су звучно и графичко двојезично издање (на србском и енглеском) моје књиге (албума) под насловом Господе мој Господе (Lord my Lord), за које су неки језички (филолошки и лингвистички) стручњаци рекли да је изузетно.

Песме су преведене и препеване на високи шекспировски енглески, а Сајмон је, као глумац и ученик Шекспирове школе, моје песме казивао посвећенички, са правилном шекспировском дикцијом и савршеним шекспировским акцентом.

Наравно да то издање немам у својему дому, нити ми је, пак, стало да га имам!

Осећам и знам, да је то испод онога што је на мојему праисконом србском створено!

Јер, како рекох, ја сам песник само Белих Срба Хиперборејаца, и није ми ни најмање стало, да ме иноплеменици и туђинци читају.

Више волим да ме чита триста расних Срба и Србкиња, него триста тисућа туђинаца и иноплеменика!