Лирски записи

(Белим Србским Вилама и Хиперборејкама:

Јадранки, Татјани, Милици, Снежани и Свамили

од Песника Вилењака.)

Некад ми се чини, да сви људи пате у свету.

И, не само што ми се чини, већ својим суштим и суштаственим унутарњим бићем осећам како људи пате, осећам дубоку космичку патњу свакога човека, свакога бића.

Истовремено с тим, мене преплави нека праискона туга и сета због патње људи, због патње свакога бића у свету.

Тада ми је жао свакога човека, свакога бића.

У таквим тренуцима дубоког саосећања, дубоких саосећаја и дубоке самилости, себе видим у свакоме човеку, у свакоме бићу, као што и свакога човека и свако биће видим и препознајем у себи.

Таква је моја хиперборејска душа.

Само хиперборејска, аријевска, словенска и ведсрбска душа може то да види и осећа, може да доживи најдубљу космичку љубав која се прелива на све људе, на сва бића у свим световима.

Зато и кажем, и понављам, да су Хиперборејци, да су Бели Срби, виша звездана и божанска раса.

Атлантистичка душа то не може да осети, појми и схвати и, никада то не може да доживи!