Лирски записи

Важно је све што сам чинио, радио и стварао у овоме свету; важно је што сам писао и објављивао своју поезију; важно је, свакако, и што сам живео своје песме и, што сам у својим песмама открио лепоту и дивоту душе своје.

Да, све је то, уистини, важно и, надасве, све је то са сврхом и смислом бивало и јесте!

Али, постоји нешто што је изнад и понад свега важног у свету, што превазилази, надилази и надраста сваку важност света.

А то је космичка, правасељенска и божанска љубав која је све време водила, чувала, штитила и спасавала мене, на свим овостраним и оностраним стазама и путима мојим.

Љубав у најужем и најширем смислу и значењу, љубав која се мислима, осећањима и речима никада изрећи не може!

Љубав која је знана и позната само сновима и визијама мојим; љубав коју сам вазда сневао, и љубав која је увек и вазда сневала мене.

Ту љубав, о којој овде сведочим, сневали смо, стварајући је удвоје – целога живота својега! – моја животна сапутница и ја.

Та љубав је, зацело, и боља и лепша и дивотнија од нас двоје!

Када нас не буде било више у овоме свету, и даље ће живети наша вилењачка и божанска љубав, у неким будућим вилењацима што ће – верујем и знам! – личити на нас.