Лирски записи

Ову сам вилењачку тајну дуго чувао за вас, младе песнике – будуће посвећенике.

Свака поезија вреди само онолико (ово запамтите!), колико има космичке праисконе тишине у њој, и колико има космичких праисконих слика – које извиру из космичке праисконе тишине – у њој.

Сва друга тумачења филолога, књижевника, књижевних критичара, књижевних теоретичара и књижевних историчара – ако ову тајну знате – бивају излишна!

Поезија се рађа у космичкој тишини и извире из космичке тишине и космичких слика.

Тишина је мајка свих слика и свих речи!

Тишина је мајка сваке духовности и сваке самобитности.

Тишину љубе искључиво снажне, велике, самосвојне, самобитне и непоновљиве личности; оне личности које су, песнички речено, Космос по себи и за себе; оне личности које својим унутарњим бићем и суштаством обухватају и прожимају сва бића, сва сазвежђа, сва звездана јата, као и све ине светове у Правасељени и Вечности.