Лирски записи из Акаше

ПРАСКОЗОРЈЕ ПРАИСКОНИ наслов је књиге коју смо заједнички – пре много лета – стварали, писали и опремали, а потом и објавили, Владан Пантелић и ја.

Књига је започета у Тијању, а завршена у Београду, на Бежанијској коси.

У тој књизи изнели смо, и заокружили, своје поетике, своје – сличне и различне – погледе на свет, али из Унутарњег и Оностраног.

Свет смо сазерцавали очима песника вилењака, очима сневача вилењака, очима хиперборејских чаробњака, исцелитеља и шамана.

Били смо посве откачени при стварању књиге.

Откачени у оном праисконом, најдивотнијем и најдубљем смислу и значењу.

То је вилинска књига у којој се откривају тајне унутарњих и оностраних светова.

То је књига самоосвешћења, самоостварења, самоизлечења и самоисцелења.

Упоредо са књигом, основали смо и песничко-исцелитељску академију коју смо из скромности назвали радионицом.

Кроз ту радионицу прошло је много људи који су после тога самостално наставили да раде на самоосвешћењу и самоостварењу, а неки су од њих, штавише,  постали и велики посвећеници вилењачког учења и оностраних тајних знања.

Тијање је чудесно, дивотно, тајинствено и мистично место.

Место моћи и исцелења.

Место визија и јасновиђења.

Ко није боравио у Тијању, тај се и није срео са Мистичном Србијом!

Дом Владана Пантелића налази се на најлепшем месту у Тијању, на најкраснијем и најчаробнијем месту у васцелом Драгачеву.

Све је око Владанавог дома тајинствено и мистично.

Као да су у том дому вековима боравили вилењаци, чаробњаци и ини шамани, хиперборејски посвећеници.

Ја сам у својим сновима и песничким јасновиђењима откривао места моћи, места јаких визија.

Открио сам Радичев до, место где се може доживети праискона тишина;

Открио сам Поглед, на сто четердесет и четири корака узбрдо, понад Владановог дома, одакле се, у стању дубоке тишине и тиховања, указују, и отварају, оностране звездане капије; и, одакле се се, за ведрога, јаснога и бистрога дана (када после кише окрену да дувају ветрови) види девет горских венаца (све један понад другог) у плаветним даљинама и дубинама.

Открили смо, Владан и ја, Поље каћуна, у тијањском пољу, међу столетним храстовима-записима, где се дешавају чудесна исцелења и самоисцелења, где је скривено седам прстенова божанских дејстава и енергија, и где се у сну, у сневајућем стању, дешавају вилинске и оностране визије.

Тијање је заштићено место.

Заштићен је и Владанов дом.

Заштиту су учинили највећи вилењачки чаробњаци, вешци и шамани, створивши моћно енергетско, дејствено и галактичко звоно.

Испред Владановог дома, од камена и брвана, налази се камена чесма и камена тераса, а на тераси –леје лаванде.

С вечери у сутон, када се пале звезде на небу, пале се и соларне лампице у пурпуру леја лаванде, и ти не знаш више, да ли се то горње небо пресликава у доњему небу, или си се, пак, обрео у неким оностраним пространствима где су небеса свуда око тебе!

Одавно нисам боравио у Тијању, али, имам осећај, да сам се јуче вратио отуд.

Ко само једном борави у Тијању, понеће га у својим сновима и визијама за сва времена.

У томе и јесте највећа тајна Тијања.

(Негде у банатским пољима, у сутон вечерњи, 20. жетвара 7523. године.)

(Бели Вилењак Владан Пантелић)