Све ће проћи

 и минути као сан –

као сан који је један занесени вилењак

вазда будан сневао –

 и доћи ће тај тренутак,

када ћу заувек напустити овај свет,

свет у којему никада

не бејаше мој дом.

У овоме свету нигда

не имађах свој дом,

 нити мед људима икада

 имадох иједног пријатеља,

 јер бејах навек туђинац

на земљи предака,

дедова и отаца својих.

Далеко одавде, и још даље –

 иза свих даљина, дубина и висина –

тамо негде иза ветрова и киша;

 тамо негде иза муња и громова;

тамо негде иза Месеца и Сунца;

тамо негде иза планета и звезда, гле!

скривен у светлости плаветно-зеленој

рађа се завичај мој

и у завичају дом мој

 у којему обитавају душе свих песника,

свих сневача, свих вилењака

и свих вила – красавица и дивотница –

што певају, свирају и плешу

 у ритму сазвежђа

 и звезданих јата.