Лирски записи из Акаше

Песници вилењаци умиру од љубави.

За песника вилењака је најлепша смрт – смрт од љубави.

Само онај ко је умро од љубави, истински је познао, заволео и живео живот.

Круна живота јесте смрт од љубави.

Песници вилењаци умиру од вишка љубави, како ми је једном приликом, давно, рекао један обичан банатски паор, који је читао песнике.

Он није имао више од четири разреда основне школе, а његова је кућа била пуна књига, и то само књига поезије!

Песнике је, напросто, обожавао; за њега су песници били и остали богови.

Да, обичан банатски паор са четири разреда основне школе познавао је поезију боље од многих свеучилишних професора!

Он је живео и умро за поезију!

Од обичног банатског паора, који је живео за поезију и умро за поезију, први пут сам чуо да постоји и вишак љубави.

Замолио сам га, да ми разјасни шта, по њему, значи вишак љубави!

Вишак љубави је, приповедаше ми банатски паор, кад љубав у човеку (у песнику вилењаку) толико нарасте, да више не могу да је примају обале живота. Као кад река набуја, надође и нарасте, па почне да се прелива преко корита, те све око себе да руши, уништава, плави и потапа.

И љубав је као река.

И љубав може да побесни, да подивља баш као и река.

Никада ме нису привлачиле обичне, нормалне љубави.

Обичне, нормалне љубави никада и нисам сматрао за љубави.

Само онај ко умре од љубави одлази у вечан живот, одлази у Сварогов Златни Ириј.

У Свароговом Златном Ирију обитавају само они који су умрли од љубави.

Љубав мора да буде чудесна; љубав мора да руши све препреке, све границе, све бране и све уставе пред собом и око себе.

Љубав мора да буде изнад живота и смрти, да буде већа и од живота и од смрти.

Љубав мора да надрасте и превазиђе саму себе – да се преобрази у Светлост, у Истину, у Бога.

Нема ниједног знаменитог песника који није умро од љубави.

Та истина о песницима држи се у тајности.

Зато су лажне све биографије песника које се у школама уче.

Сви песници умиру од љубави; неки у младости, а неки у старости; али сви до једнога – умиру од љубави!

Животописе (биографије) песника нису писали сами песници, већ они који не разумеју песнике: књижевни историчари, теоретичари, професори и ини позитивистички интелектуалци који у свом веку нису написали један једини стих.

А ја вам кажем – песници вилењаци умиру од љубави, и сви они након смрти прелазе у Сварогов Златни Ириј, где вечно обитавају сви љубавници, сви заљубљеници, сви песници вилењаци, сви они који су живели од љубави и умрли од љубави.

И ово запамтите: само они који су живели од љубави – умиру од љубави!