Лирски записи из Акаше

Ја знам да ви све већ знате ово о чему пишем, али, ипак, пишем!

Често се питам: зашто пишем!?

Пишем зарад себе и своје душе, као што и ви читате зарад себе и своје душе.

Сви смо ми повезани и умрежени, како ми пре неки дан рече и написа једна Бела Вила.

По древном тајном (магијском и окултном) учењу, писање је кристализација и визуализација наших мисли, илити, по србски: писање је згушњавање и подизање на виши ступањ наших мисли.

Када се мисли запишу (напишу) , тада постају много гушће и чрвшће, постају ојачане и оснажене духовним дејствима из виших светова, постају слика и визија која је само на корак до потпуног остварења.

Наше мисли које не записујемо немају тако снажна и моћна магијска и духовна дејства како то имају записане мисли.

Када се мисао запише, тада се – песнички речено –  стави потпис и удари печат из виших стваралачких светова, и та записана мисао (кристализована) убрзо ће постати сушта и опипљива стварност.

Писање је виши ступањ стваралачке магије.

При писању ми бивамо повезани са вишим духовним бићама, и бивамо, у исти мах, надахнути сликама и увидима из Акаше.

Све што на Земљи запишемо, то истовремено бива записано и у Акаши, у језгру звезданих јата.

Ову тајну не знају (нити, пак, верују у њу!) они који нису посвећени стваралачком писању.

А песници то одувек знају!