Драган Симовић: Тајинство и дивота стваралачког писања
Лирски записи из Акаше
Ја знам да ви све већ знате ово о чему пишем, али, ипак, пишем!
Често се питам: зашто пишем!?
Пишем зарад себе и своје душе, као што и ви читате зарад себе и своје душе.
Сви смо ми повезани и умрежени, како ми пре неки дан рече и написа једна Бела Вила.
По древном тајном (магијском и окултном) учењу, писање је кристализација и визуализација наших мисли, илити, по србски: писање је згушњавање и подизање на виши ступањ наших мисли.
Када се мисли запишу (напишу) , тада постају много гушће и чрвшће, постају ојачане и оснажене духовним дејствима из виших светова, постају слика и визија која је само на корак до потпуног остварења.
Наше мисли које не записујемо немају тако снажна и моћна магијска и духовна дејства како то имају записане мисли.
Када се мисао запише, тада се – песнички речено – стави потпис и удари печат из виших стваралачких светова, и та записана мисао (кристализована) убрзо ће постати сушта и опипљива стварност.
Писање је виши ступањ стваралачке магије.
При писању ми бивамо повезани са вишим духовним бићама, и бивамо, у исти мах, надахнути сликама и увидима из Акаше.
Све што на Земљи запишемо, то истовремено бива записано и у Акаши, у језгру звезданих јата.
Ову тајну не знају (нити, пак, верују у њу!) они који нису посвећени стваралачком писању.
А песници то одувек знају!


Верујемо – у ствари знамо, само што су многи од нас заборавили да знају. Али навиру сећања …