Лирски записи из Акаше

Чекам вече, чекам сутон, па да изиђем у поље, да берем трњине.

Већ су зреле, и већ се плаве праисконе шљиве!

Да, трњина је праискона шљива!

Првобитна шљива из које су рођене све потоње шљиве.

У њој је дејствени, енергетски и светлосни запис свих потоњих родова.

Трњина је богата витаминима, минералима, танинима и скривеним праисконим енергијама које имају чудесна исцељујућа дејства.

По енергетском и светлосном дејству, трњина је најсроднија сибирској аронији.

Они који су тражили у Акаши додатна обавештења и сазнања о трњини, знају да трњина има чудесне моћи, да утиче на снове и визије, као и на плодност жена и мушкараца.

Дешава се, да жене које је званична медицина прогласила неплодним, изненада роде дете после неког времена редовног узимања трњине.

Такође, бива и да мушкарац, који је себе сматрао полно неспособним, после неког времена, гле! изненада постаје полно способан да оплоди жену, те да остави потомство.

Чуда се вазда дешавају; чуда се много чешће дешавају него што смо ми кадри и да замислимо!

Чекам вече, чекам сутон, па да изиђем у поље, да берем трњине.

Синоћ смо, Анђелка и ја, на путу до трњина, видели у пољу две младе срне, два дивотна ланета, како се играју, како плешу у даљини, тамо где је недавно пожњевена пшеница.

Био је сутон, румен и зелен.

Преко Вршачког горја, а са Карпата, лепршао је умилан лахор, певушећи у пољима кукуруза и сунцокрета.

Ми смо посматрали мистичан плес двеју младих срна, два дивотна ланета.

Ја сам праискони вегетаријанац.

Нисам постао вегетаријанац, већ сам рођен као вегетаријанац.

Нико ме у детињству није могао натерати и присилити да једем месо.

Био сам детиње и јарчевски својеглав и тврдоглав.

Али, понекад, у неким приликама, и кад нема шта друго, могу да једем месо, поготову када се нађем у гостима код пријатеља.

Но, срнетину, јарчетину и јагњетину не бих јео – не бих могао залогај да узмем у уста – макар да ћу и умрети од глади.

Пре бих пристао да умрем од глади, него да једем срнетину, јарчетину и јагњетину!

Понављам: могу да једем нека друга меса, али месо ових дивотних божанских бића – нипошто, не могу и нећу!

Посматрајући две младе срне, два дивотна ланета како плешу у пољу на вечерњем дашку, ја сам у њима видео два божанска бића, два умилна и прекрасна бића са душом од светлости.

Чекам вече, чекам сутон, па да изиђем у поље, да берем трњине.

Трњине се беру од сада па све до у позну јесен.

После прве слане, бивају меке и слатке (када се угњиле) као мед.

Сада су опоре попут оскоруше, али су, свеједно, укусне, сочне, здраве и исцељујуће.