Само узвишени и племенити Господин

може и сме бити Србин.

Онај ко није господског и отменог духа,

не може се и не сме назвати Србином.

Кад кажем Србин, ја мислим:

Човек племенита рода

и узвишеног господственог духа.

Кад кажем Србкиња, ја мислим:

отмена и узвишена Госпа –

Дивотница и Мудрица –

која зрачи како унутањом

и душевном красотом,

 тако и свим видљивим

 телесним красотама и дивотама.

Бити Србин или Србкиња –

то је ствар узвишеног, племенитог,

 господственог и божанског духа;

 дар који се не стиче у свету,

већ се носи собом и у себи

кроза све овостране

и оностране светове.