Како можеш да разумеш
другог човека,
који је по природи
усамљеник?

И као такав
ослобођен од
материјалног-новчаног
задовољства,
ноћног провода,
и примитивних побуда!?

Не можеш да разумеш,
осим ако и сам
исто тако, не осећаш
дубоко у себи.

Такав човек се повлачи,
или у себе,
или се склања,
што даље
од ове труле
такозване цивилизације,
– далеко од свих.

И баш као усамљени Храст,
он највише
достиже своје висине,
само онда,
када га
сви други
оставе на миру,

у тишини.