Лирски записи из Акаше

Све се записује: свака реч, свака мисао, свако осећање, сваки сан, свако дело; заиста, све се записује у Књигу Живота.

Како је записано у Књизи Живота, тако нам и бива, тако ће нам и бивати у будућим животима, у будућим животним токовима.

Ово што данас живимо, што нас окружује, што нам се дешава, што јесте наша стварност – све су то дела наша, све су то заслуге наше из многих ранијих живота, из многих минулих животних токова.

Што смо јуче сневали, то нам се данас дешава.

Тако ће нам се сутра дешавати, гле, ово што данас сневамо.

Наша дела, наше мисли, наши снови одређују нашу судбину,  нашу усудбу, нашу карму.

Томе нико није умакао; томе ни богови не могу умаћи!

И богови, баш као и људи, стварају своју судбину; и њима се све, баш као и људима, записује у Књигу Живота.

Књига Живота – то је Закон Над Законима!

А Закон Над Законима нико не може ни да поништи, ни да преиначи.

Све мора бити онако како је записано!

Када се поново будем родио, у унуцима својих унука (а, можда, и раније!), тада ће све у овоме свету бити и лепше и боље и дивотније.

Земља ће бити девичански чиста; људи ће бити племенити и узвишени; богови и вилењаци живеће у заједници са родовима и народима; Срби ће бити род освешћен и посвећен, род поштиван и цењен у свету, род достојан својих богова и предака.

Од младости, гле, ја сам свој живот посветио слави богова и предака, слави с ону страну овог животног тока, слави која ће ме стићи када се поново будем родио, у роду и племену својему.

Ја верујем у то!

И, не само да верујем – ја и знам!

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!