Нисмо ни свесни,

колико смо сви ми повезани,

колико смо упућени једни на друге,

 колико зависмо једни од других,

колико живимо једни у другима.

Само у неким тренуцима просветљена,

 у тренуцима дубоког освешћена,

бивамо истински свесни тога –

да не можемо једни без других,

да смо мртви једни без других,

да живети, значи:

бити повезан са свима,

са свим бићима и суштаствима,

са свеколиком творевином Божјом.