Лирски записи из Акаше

Када свет посматрамо Одоздо, са Земље, из жабље перспективе, онда нам се учини, да су Тама и  Зло посве овладали светом, те да је и Сам Створитељ дигао руке од нас, и да нам више, уистини, нема спаса.

Но, када се у својим визијама узнесемо понад Земље, и станемо свет да сазерцавамо (не да посматрамо!) Одозго, из Виших светова, из перспективе орла и сокола, тада видимо (јасно видимо!), да тамо негде у дубинама света и Васељене, нараста Првобитна Светлост – што истовремено осећамо као Милост, Љубав и Доброту – те да се Тама и Зло повлаче, да узмичу, да се топе, да се распршују пред силином Првобитне Светлости која сажиже све пред собом што није од Светлости, што није од Створитеља, што није од Великог Духа Стварања.

Приметили сте, свакако, да су страшно узнемирени и успаничени људи-змије и људи-звери, те управо стога – у очају и немоћи – они покушавају да заварају и да застраше свет својим бучним рекламама зла, будући да им сви медији овог виртуелног света стоје на располагању.

Људи-змије и људи-звери не припадају ниједној раси, ниједном народу, ниједној вери или религији на Планети, већ су то бесови-утваре што привремено користе физичка тела умрлих и погинулих.

Они су за једнократну употребу; они су већ припремљени за космичку рециклажу и, само је питање тренутка када ће отпочети космичка рециклажа мрачних и злих ентитета што привидно бораве на Земљи.