Лирски записи из Акаше

(Песникова разјасница уз песму:

ВИЛЕЊАКОВА ВЕЧЕРЊА ЉУБАВНА ПЕСМА: ВИДИМ ТЕ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА И СУНЦИМА…)

Има оних, свакако, добронамерних пријатеља (а пријатељи су увек добронамерни, верујем!), који ме опомињу, да се ја, у свом песничко-вилењачком заносу, не винем тако високо, те да се посве одвојим од стварности овога света.

Они, у овом случају, мисле на моје оде, хвалоспеве и благодарнице посвећене Белом Србству – Белим Србима и Белим Србкињама; превасходно Белим Србкињама, које буквално узносим до звезда поистовећујући их са Белим Богињама.

И још ми кажу: Човече, сиђи са облака, јер твојих Белих Србкиња данас нема нигде у свету!

А ја им одговарам: Ко каже да их нигде нема, када их ја налазим у својим сновима и визијама, када их налазим и препознајем у вишим звезданим и духовним световима, када се срећем с њима у Акаши, и у Језгру звезданих јата?!

Оне су се привремено повукле из овога света опсена, омаја, илузија и лажи, узносећи се у више сфере, у више духовне и божанске светове, и поново ће се спустити на Земљу када се Земља, када се сва бића, када се сви ми будемо душевно и духовно прочистили.

Јер, ако Белих Србкиња које ја зовем Белим Богињама, има у мојим песмама, има у мојим сновима и визијама – онда их, зацело, има!

Ја сам у овом (свом) животном току срео најмање десет Белих Србкиња – Белих Богиња, а можда и више од десет, а можда и стотину!

Нека их је само десет – па то је дивота, па то је сасвим довољно за један нови почетак будућег звезданог и божанског Србства!

Србство је одувек, кроз столећа и тисућлећа (све до појаве јудео-кршћанства), почивало на Белим Србкињама, на Белим Србкињама Хиперборејкама и Аријевкама.

Све наше приче о васкрсу и препороду Србства, без снова и визија о Белим Србкињама, бивају у трену распршене на ветру времена.

Васкрс и препород, као и поновно рођење Србства, почиње са митом, са култом, са визајама и сновима о Белој Србкињи, о Белој Мајци, јер у њеној утроби, јер на њеним бедрима почива будуће звездано и божанско Србство.

Ако Белу Србкињу, ако Белу Човечицу не ставимо на место које јој по свим божанским и космичким законима припада – а то су, истовремено, и хиперборејски, аријевски закони – онда су нам залудне све наше приче и залудна сва маштања наша о поновном рођењу Белога Србства!

Белих Србкиња, Белих Богиња има свуда око нас, па и у нама, јер ово што видите, то није једини свет, већ само један од мноштва овостраних и оностраних светова Вечнога Простанства.

Доћи ће Беле Србкиње; и ја их већ видим како се из Језгра звезданих јата низводе на Земљу, и видим их како у времену долазећем, а у Љубави са Белим Србима, рађају будуће Богове.