Лирски записи из Акаше

Дуго се није јављала Татјана, и јутрос се огласи својим коментаром на нашем порталу.

Обрадовах се, веома.

Племенита и дивотна наша Татјана: Бела Србкиња и Бела Рускиња – Бела Вила!

Свака ми је Татјана – Бела Рускиња, свеједно што је, можда, и Бела Србкиња.

То је због руских песника, због Јесењина:

У селу не беше лепше девојке од Тање… – певао је Јесењин у раној младости, а млад је и отишао са овога света.

Која лепота, красота и дивота у једноставности и лакоћи Јесењиновог стиха!

Најбољи србски и руски песници млади одлажаху са овога света.

Млади су одлазили, да би вечно остали млади.

Ни Јадранка нам се одавно не јавља.

Јадранка Дивотница – Бела Србкиња и Бела Вила из Републике Србске!

(Све расне Србкиње за мене су Виле и Богиње, па нека наши душмани пукну од једа.)

Ни Соко нам се са Велебита одавно не јавља, расни Бели Србин и Бели Витез, који се посветио Србству још у раној младости.

Не јавља нам се ни Драгослав – Стари Хајдук и Бели Србин, загледан у тајинствене и оностране дубине Универзума.

Пре него што сам ушао у собу, да пишем ове лирске записе, седео сам на трему и зурио у врхове високих крошања у даљини.

Тиховао сам и медитирао.

После кише, гле, све је умивено, чисто и дивотно!

Ваздух је пун пране, пун негатвних јона, а јони су, то већ одавно знате, ватимани ваздуха.

Ми можемо и да се хранимо јонима, да се хранимо праном.

Видите која сличност између речи: прана и храна!

Да, зурио сам у врхове највиших крошања у даљини што се лагано њихаху на ветру.

Што је већа висина, све су чистије енергије.

На то ме јутрос подсети и пуковник Боги.

Рече ми, да се више не сликам испод крошања, држећи се за стабло, за најниже чакре дрвета, већ да се испењем у крошње, у саме врхове, до највиших чакри.

Замолићу Владана: Белог Чаробњака – када следећи пут буде долазио овамо, са својом Белом Вилом – да ме њих двоје усликају у крошњама Светога Храста.

Да се испењем високо, па ако не будем могао да сиђем, да тамо и останем.

Ионако је горе у висинама Светог Дрвета, лепше и дивотније него ли доле на земљи.

Орли и соколи бирају највиша дрвета, у највећим висинама, да свијају гнезда!