Лирски записи из Акаше

Синоћ је почела да лије киша, лила је целе ноћи, и још лије.

(Правилније је рећи киша лије, него киша пада. Пада камење, а вода лије.)

Нека лије, нека топи земљу, нека спира рђу, муку, патњу и зло!

Док лије киша, и ја зурим кроз отворен прозор у крошње липа, и ораха суседовог у даљини, мене тиште и муче многа питања, на која, гле, немам одговора.

Човечанство је давно поробљено, поробљено од неких мрачних а невидљивих сила и ентитета што нису од овога света, што не обитавају на Земљи, већ у неким мрачним и леденим пространствима Хаоса.

(Космос је Светлост, а Хаос је Тама!)

Не, нису то бића, већ небића, већ ентитети који немају ништа од онога што имају бића.

И пре десет тисућа година Нешто је управљало човечанством.

(Нешто, а не Неко!)

Управљало и владало људима, племенима, родовима и расама, као и свим иним  бићима што бораве на Земљи.

Људи су створени за Богове, али им Нешто већ тисућама година не дозвољава да узрасту до Богова.

Ми говоримо: светом и човечанством управљају тајне владе, владари из сенке, илуминати, темплари, масони, лихвари и сва ина окултна и магијска братства.

Али, и то је привид, варка и опсена!

Сви ови овде споменути јесу само параван, димна завеса; они су обичне марионете за једнократну употребу; они су само извршитељи неких мрачних ентитета који преко и кроз њих владају светом и човечанством.

Све религије, све идеологије смишљају се негде далеко од људи, далеко од овога света.

Сви ратови се, такође, осмишљавају негде далеко од света, далеко од људи.

Комунизам, бољшевизам, фашизам, нацизам, мундијализам и глобализам нису створени на Земљи, међу људима, већ је све то створено и осмишљено негде далеко од нас, у неким мрачним и леденим пространствима Хаоса.

Нешто се са нама људима поиграва већ стотинама векова, не дозвољавајући нам да узрастемо до звезда, до Белих Богова и Богиња – будући да смо за то и рођени – већ се све време вртимо у зачараном кругу.

(Уместо туђице манипулација, користићу србску реч замајавање, будући да та реч садржи и речи маја, омаја и опсена!)

Неки мрачни а невидљиви ентитети из Хаоса замајавају све нас, свеколико човечанство, сва бића на Земљи па и саму Земљу, као и све ине планете, сунца, звезде и сазвежђа у нашем звезданом јату.

Цркве и религије говоре о нашој слободној вољи.

Али наша слободна воља је, такође, привид, варка, опсена и илузија.

Да ли је наша слободна воља заиста – наша?

Можда нам је и то подметнуто, да бисмо имали само привид слободе!

У чему се састоји наша слободна воља, ако је све око нас: нужност, датост и задатост!

Ако је све унапред одређено, задато, ограничено (ограничено простором и временом!) и условљено, где је ту онда, и колика је, наша слободна воља?

Да ли су наше мисли уистини наше мисли, или су то мисли Некога и Нечега изван нас?

И, најзад, питање свих ових питања: шта ми можемо, и морамо, да учинимо, да бисмо се избавили овог зла, те да бисмо наставили Путем узрастања до звезда и Богова, до Створитељеве Ничим Условљене Слободе?

Док напољу лије киша и дувају ветри са Карпата, ја ове мисли, што су ме јутрос тиштале и мучиле, предајем ветрима, да их распрше по свету и иним световима.

Не желим више да мислим такве мисли, већ се предајем тренутку вечности; предајем се тиховању, сневању, љубави и радости.

На сва ова питања већ одавно постоје одговори – у Акаши!