Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА ЈУТАРЊА ПЕСМА: КАДА ЗАРОНИМ…


120620151057

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

тада осећам

 Вечност и Бескрај.

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

 тада бивам повезан

 са свим бићима и световима,

са планетама, сунцима, сазвежђима

и звезданим јатима.

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

тада ја нисам више ја,

већ моје ја бива

Велико Божанско Ја.

Један коментар

  1. Milan's avatar
    Milan

    Драгане Песниче,
    Унутарња мирноћа и јасноћа дају снагу за наше материјално постојање.
    Свако добро
    Милан

Постави коментар