Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА ЈУТАРЊА ПЕСМА: КАДА ЗАРОНИМ…
Када зароним
у дубоку космичку тишину у своме срцу,
тада осећам
Вечност и Бескрај.
Када зароним
у дубоку космичку тишину у своме срцу,
тада бивам повезан
са свим бићима и световима,
са планетама, сунцима, сазвежђима
и звезданим јатима.
Када зароним
у дубоку космичку тишину у своме срцу,
тада ја нисам више ја,
већ моје ја бива
Велико Божанско Ја.


Драгане Песниче,
Унутарња мирноћа и јасноћа дају снагу за наше материјално постојање.
Свако добро
Милан