Драган Симовић: ИЗ ЛЕТОПИСА ЗВЕЗДАНЕ АКАШЕ: КА ПУПКУ ВАСЕЉЕНЕ, КА СРЦУ НЕБА.
Лирски записи из Звездане Акаше
(Јадранки, Татјани, Александри, Снежани, Милици, Верици, Марку, Жељку, Милану, Владану, Драгославу и свим иним пробуђеним и освешћеним Србима и Србкињама.)
Не бавите се земаљском, већ галактичком, космичком и божанском политиком.
Све што се на Земљи дешава, гле! одраз је онога што се у Васељени, међу звездама, сазвежђима и звезданим јатима збива.
Погледајте све данашње политичаре света!
Видећете да су слуђени, збуњени, изгубљени и престрашени.
Они нису личности, већ персоне, пајаци, кловнови, лутке на концу.
Нико и ништа!
Сви политичари света – то је давно догођена па заборављена прошлост.
Зато вам и кажем: не бавите се земаљском политиком!
Само залудно и бесмислено траћите драгоцено време – време које вам је дано за нешто племенито, узвишено и дивотно.
Заборавите прошлост!
Она се никада и није догодила.
Сва времена су згуснута у овај сушти тренутак.
Изван овог суштог тренутка, кажем вам, нема никаквих времена!
На Земљи је тако како јесте.
Што горе – тим боље.
Упамтите: што горе – тим боље!
Пробуђен и освешћен човек греде напред и навише.
Ка Свејединству свих бића и светова.
Ка Пупку Васељене, ка Срцу Неба.
Не тугујте, не страхујте, не бојте се!
Биће оно што је већ догођено у Вишим световима; биће оно што мора бити.
Ви сте само посматрачи и сведоци спољнога света, а божански сневачи и ствараоци својих унутарњих светова.
Уживајте у божанском стваралаштву, уживајте у божанској љубави!
(У Вилинским гајевима, а у Банату, док дувају топли ветри са Карпата, 16. рујна/гроздобера, лета 7523.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Једном речју Права Истина Ослобађа
Истина је Божанска категорија.
Истина није за свакога.
ИСТИНА ЈЕ САМО ЗА ОНЕ КОЈИ ЈЕ ТРАЖЕ.
И оне који могу да је погледају.
Многи се плаше да виде истину, окрећу главу на другу страну.
Чак се и љуте на оне који им говоре истинито.
Да није од пре пар дана 7524. година?
По једнима, још тече 7523. лето, а по другима, пак, већ је наступила 7524. година, али, то и није толико битно, да бисмо се ми сада спорили око тога, кад се већ слажемо око битнога: ми смо сада у седамдесет и шестом столећу, по древном србском колодару/календару!
Мало нас је Белих Срба преостало, те је стога мудрије да чувамо, штитимо и спасавамо једни друге, него што се споримо око небитних и неважних ствари!