Лирски записи из Звездане Акаше

Живот мора да буде чаролија да би био живот са сврхом и смислом.

И све што сневамо, што мислимо, што чинимо, што радимо мора бити чаролија.

Колико чаролије у нечему, толико вредности, лепоте, дивоте и смисла у томе нечему.

Чаролија је више од магије.

Та древна србска реч обухвата и покрива много других, како србских тако и туђинских речи.

Чаролија је истовремено и магија, и мистика, и мистерија, и тајинство, и тајна, и алхемија.

Чаролија је суштаство (есенција) живота са сврхом и смислом.

Ми морамо овоме свету да повратимо чаролију.

Ако свету не повратимо чаролију, света више ни бити неће.

Заиста, немогуће је уопште и живети без чаролије.

Чаролија је душа љубави.

Колико чаролије има у љубави, толико и саме љубави има!

Чаролија је тамо негде иза свега видљивог; с ону страну свих ствари и појава, свих видљивих светова и свих сазнања и познања.

С ону страну бића.

С ону страну Бога.

Ни Бог не би могао да ствара без чаролије.

Бог се кроз чаролију пројављује.

Ми не видимо Бога, али ако осећамо Његову чаролију, онда ћемо и Њега видети.

Бог је у чаролији, као што је и чаролија у Богу.