Лирски записи из Звездане Акаше

Нећу да тугујем, патим и болујем зато што се руши и нестаје Србство.

Нека се руши и нека нестане све што није достојно живота!

Ако Срби не желе да буду Срби, зашто бих ја туговао, патио и боловао због тога?!

Нека буду што год пожеле; нека буду стока једна грдна, ако им је и то по вољи!

Ја знам ко сам, знам чији сам, знам одакле сам пошао и, на концу, знам камо и куда идем.

Они који то не знају, и не желе да знају, нека буду робље, нека буду стока, нека буду псине луталице!

То је њихов избор.

Све је њихов и све је наш избор.

Свако од нас бира, свако је од нас још пре рођена својега изабрао ко ће, шта ће, и какав ће бити!

Ако нисмо достојни живота, нека сви скупа нестанемо, нека сви скупа скапамо од глади и студени, нека сви скупа, као марва и скотови, нестанемо заувек.

Тако ћемо, макар, ослободити простор на Земљи за оне будуће који ће после нас доћи, за оне будуће који ће умети да вреднују, поштују и цене живот, који ће умети да живе свој живот са сврхом и смислом.

Све што сам до сада писао о Србству, то се односи само на три посто Срба и Србкиња што обитавају у овоме времену.

Њима се дивим и њима се клањам!

Они су једна лепша, боља и дивотнија будућност.

Они су наша будућност међу неким далеким сазвежђима и звезданим јатима.