Додаћу још нешто.
Овим се надовезујем и на коментар Ивана Храста „Песникова Поетика“.
Потребне су три важне ствари:
~МИСАО, тј. идеја, циљ, жеља.
~ВИЗИЈА, тј. слика, снови.
~ЕМОЦИЈА!!! тј. осјечај среће, весеља, љубави, усхићеност, задовољство.

Све ово је везано за машту. Машта је од Творца и она је НЕОГРАНИЧЕНА. Једино је ми сами ограничавамо, јер прихватамо наметнута убеђења ограда и кавеза.
Машта је и невероватно брза, дође у делићу секунде!
Примери: Рецимо да је облачно и сиво време. Вољели би да одете негде даље, можда километрима далеко, где сија сунце данима. Колико времена, припрема, новца и осталог нам треба да то урадимо? Па доста, зар не? Кад затворите очи и замислите да сте негде на сунцу и уживате, за то вам треба само трен!
Деца имају до шесте године неограничену машту. Она не размишљају о томе да је нешто немогуће. За њих то не постоји, док их околине не научи ограничењима.
Ево једна кратка, истинита прича:
Кћи од пет година, тражила од оца да набаве цуку. Отац ни да чује. По њему кућа је за људе, а не за псе и тачка. Али, дете ко дете, не разуме ограничења. Али дете користи машту. И маштала је. Припремила и декицу за свог цуку. Цртала је многе слике са тим „својим“ цуком. Показивала свима. Гледала га са љубављу, замишљала. Имао је и име.
Није прошло много, жали се отац, неко оставио малог цуку у кутији испред њихових врата. Кад је дошао кући са посла, цуко је био у кући. Ћеркица му је сва пресретна јавила невероватан догађај: „Тата, ево га, стигао мој Роки!“
Каже отац: „Ма не само да је тај пас брзо стигао, он је био исти и по облику и по бојама као на оним цртежима!“